 |
 |
 |
 |
 |
 |
|---|
 ID: jelenababic Grad: , Zanimanje: Pošalji privatnu poruku Dodaj u prijatelje - BLOG - SLIKE - PRIJATELJI | SVI BLOGOVI Godine upisa bloga: 2019 31. 03. 2019. Stekla sam novu prijateljicu. Da, slobodno tako mogu da kažem. Nedavno sam preko Facebook-a upoznala divnu ženu. Ona je iz Pakistana Zove se Naheed Kousar I učiteljica je. Verovatno nas je ljubav prema školi privukla jednu drugoj. Divna žena. Počele smo da sarađujemo I razmewujemo iskustva. Učenicima smo prikazivale filmove o našim zemljama I upoznale ih sa jezikom svojih drugova. Ona radi u ženskoj školi. Devojčice su divne. Moji učenici su se oduševili kako su komunikativne I simpatične. Učili smo ih neke reči na srpskom jeziku. Oni nas na njihovom Urdu. Sve nam je veoma interesantno I zanimljivo. Oni žive u Okrugu Bhakkar. To je okrug u provinciji Punjab u Pakisanu. Njegova oblast sastoji se od rečnih puteva duž Inda, a veći deo oblasti leži u pustoj ravnici pustinje Tal. Okrug Bhakkar se nalazi u zapadnom delu pokrajine Pendžab I ima oko 1 650 000 stanovnika. Koliko sam mogla da vidim na snimcima bave se proizvodnjom pamuka I šećerne trske. Reč po reč, nas dve smo počele da se dopisujemo skoro svakog dana. Iako je vremenska razlika četiri časa pronađemo malo vrememna da se “čujemo”. Razgovaramo o svemu. Dve žene, Nešto ima milo I toplo u toj učiteljici. Divna žena. Majka troje dece. I tu imamo dodirnih tačaka. No, da se vratim na priču vezanu za školu. Dan republike u Pakistanu je 23. mart. Za tu priliku Naheed je u svojoj školi spremala program. Zamolila me je da budem u određeno vreme na Skyp-u kako bi uživo pratili priredbu. Znam da je danima to spremano i da su ona i njene koleginice uložile puno truda u to. Prenela sam učenicima poziv. Bili smo tužni što nemamo internet u školi i nismo u mogućnosti da ispratimo sve to, a onda su nas roditelji mog učenika pozvali da se priključimo na internet u njihovoj kući. Oduševljenje i radost. Program je bio prelep. Deca razigrana i poletna. Ponosna. Kao i sva druga deca. Pratili smo program, ali nismo bili sami. Stalno je moja Naheed bila tu da nam objasni po nešto. Ona ili njene koleginice. Divne žene. Ono što je na mene ostavilo izuzetan utisak je čast koju su nam ukazali na taj način što su nas pozdravili više puta u toku priredbe i što su sa zastavom naše Srbije u rukama deca prošetala binom. Jedno da vam kažem- u razgovoru joj vidim samo oči. Ali te oči, to su oči blage, nežne, pune ljubavi. Svojim postupkom me je oduševila i nadam se da ćemo još dugo ostati u kontaktu. I nikad se ne zna. Kao što jednom rekoh: „ Nebo nije granica“. Pozdravljam moju Naheed.    Ovo Vam se svidja! | | | Ovo Vam se ne svidja! Tekstovi blogera jelenababic u 2019 godini:
|
AKTIVNI OGLASI:
Najnoviji blogovi:
|
Vaš ID :
Prisutni na sajtu:
Ukupno prisutno na sajtu: 7
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 7